islom-instituti@umail.uz         71-227-42-37
Oliy ma'had

Муаллиф:

Соғлом она – соғлом оила: Мавсумий касалликларни олдини олиш ва тўғри даволаш

“Соғлом она – соғлом оила” рукни остида Тошкент ислом институти талаба қизлари учун институт ҳамшираси Нодира Ниғманова томонидан навбатдаги назарий-амалий давра суҳбати ташкил этилди. Суҳбат интерфаол тарзда олиб борилди. Ҳамшира Н.Ниғманова мавсумий касалликлар ҳақида маълумотларни берди. Касалликларнинг келиб чиқиши бир-бирига узвий боғлиқлиги ва уларни тўғри даволаш йўллари ҳақида маъруза қилди. Куз фасли қатор сурункали ва мавсумий касалликлар авж оладиган давр. Бунинг асосий сабаби иммунитет заифлашиши билан боғлиқ. Чунки салқин ва ёмғирли кунлар бошлангач, ҳавода намлик даражаси ортиб, организмнинг вирус ва инфекцияларга қарши курашиш қобилияти пасаяди... - С.Валиева

“Усулул фиқҳ” фанидан очиқ дарс

Тошкент ислом институтида “Ноябрь – Фиқҳ, усулул фиқҳ, фароиз фанлари ойлиги” муносабати билан “Ақоид ва фиқҳий фанлар” кафедраси ўқитувчиси  Абдубаннаев Абдураҳмон 3-курс талабалари учун “Усулул фиқҳ” фанидан “Шариатда буюрилган ишнинг турлари ва уларнинг хукми ” мавзусида очиқ дарс ўтди... - “Ақоид ва фиқҳий фанлар” кафедраси ўқитувчиси А.Аллаберганов

Диний бағрикенглик – тинчлик ва тараққиёт калити

Соҳибқирон Амир Темур “Тузук”ларида: “Менинг қўл остимдаги қирқ аймоқ ҳаммасини тенг кўрдим. Барлосни татардан, татарни наймандан, наймани юздан устун қўймадим. Барча муваффақиятларим гарови шундадир” деб ёзган... - Янгийўл туман “Қирсадақ жоме масжиди имом хатиби Одилжон Нарзуллаев

Bag‘rikenglik – tinchlik va osoyishtalik garovi

BMT tomonidan 1995-yil tolerantlik-bag‘rikenglik, sabr-toqatlilik yili deb e’lon qilingan edi va shu yili 16-noyabrda YUNESKO Bosh konferensiyasida “Bag‘rikenglik tamoyillari Deklaratsiyasi” imzolandi. Bu Deklaratsiyaga jahonning 185 davlatida, shu jumladan O‘zbekistonda ham qat’iy amal qilinadi... - Tillar” kafedrasi katta o‘qituvchisi Faxriddin Yernazarov

Otasining ismi Xalil bilan mashhur bo’lgan qori

Joynamoz topolmagan, qiynalib qolgan bir namozxonni ko‘rsa, to‘qib qo‘ygan bo‘yrasidan bittasini olarkan-da, o‘sha namozxonga sovg‘a qilib yuborarkan. Odamlar xursand bo‘lib, bo‘yrani olib ketarkan. Xalil savobli ishida bardavom bo‘libdi. U bir kuni tush ko‘ribdi. Tushida umurtqasidan tok-uzum daraxti o‘sib chiqqanmish... -TII 4-kurs talabasi Sirojiddinov Muhammadali
1 87 88 89 90 91 1 551