Инсоннинг қалби худди бадани каби соғлом бўлиши керак. Чунки агар тана соғ бўлса, бошқа дунё ишларига қуввати етади. Аммо касал бўлса, ҳеч бир ишга қўли бормайди. Худди шу каби, холис Аллоҳ таоло учун қиладиган савобли ишлар учун ҳам саломат қалб зарур...- “Ақоид ва фиқҳий фанлар” кафедраси ўқитувчиси Ахмедов Сайқал Абдуроҳманович.
Абу Ҳанифанинг илмий-манавий меросини ўрганишга бағишлаб асарлар яратган олимлардан бири XVII асрларда фаолият кўрсатган таниқли олим Камолиддин Баёзий (1634-1687) ҳисобланади. У ўзининг “ал-Усул ал-мунифа ли-л-имом Абу Ҳанифа” (“Имом Абу Ҳанифанинг мукаммал усуллари”) номли асарида...- ТИИ Модуль таълим шакли талабаси Исмоилов Абдулбосит
Abu Hurayra roziyallohu anhudan rivoyat qilinadi: “Rosululloh sollallohu alayhi vasallam, Abu Bakr, Umar, Ali, Usmon, Tolha va Zubayrlar, (roziyallohu anhum) Hiro togʻi ustida edilar. Bas, katta bir tosh qimirlab ketdi. Shunda Rosululloh sollallohu alayhi vasallam: «Tinchlan, ey tosh, ustingda Nabiy, siddiq va shahid turibdi”...TII 101-guruh talabasi Burxoniddinov Shamsiddin